Mariachi Ludilo

Prostitutke u Meksiko Sitiju pohađaju radionicu novinarstva, za šta se pobrinula jedna humanitarna organizacija, kako bi prodavačice ljubavi obučili da kroz pisanje prenesu svoje iskustvo ljudima. Izvesnoj transseksualki Tesoro, koja je svoje telo nudila uzduž i popreko jednog od najmnogoljudnijih gradova na svetu, ovo je izvanredna prilika da progovori o gorkom životnom pozivu. Ona hoće razumevanje i nije je stid transrodnosti i načina na koji zarađuje za život. Tesoro se nada da će knjiga koju piše sa koleginicama sa kursa promeniti način na koji ih ljudi doživljavaju, jer i seksualne radnice su samo ljudska bića. Ipak daleko više izložena opasnostima, nepoštovanju, diskriminaciji i batinama.

Beograd čini se ide u korak sa svetom. Prate se trendovi bar kada je fizičko i psihičko nasilje u pitanju i diskriminacija. Biti žena, mlada, uredna i pristojnog izgleda, sve češće je problem. To je očigledno u gradskom prevozu, gde je znatno veći broj onih koji nisu čuli za sapun i vodu koriste samo za piće.

Petnaesti jul ove godine, obeležile su teške saobraćajne nesreće i pronalazak dva ugljenisana tela u blizini Jagodine.  A ja ću taj ponedeljak sigurno pamtiti kroz prizor dlakave, smrdljive, debele spodobe starosti oko 55 godina, koja me nazvala  raznim pogrdnim imenima i fizički krenula na mene, naravno u gradskom autobusu.

Šta ga je navelo da mi pokida džep na pantalonama? Prethodilo je moje upozorenje da pazi gde stavlja ruke. To što ne dozvoljavam šugavcima, smrdljivcima, nepoznatim ljudima da me uopšte dodaknu, lako je razbesnelog dotičnog. Retko kada ćutim i imam poriv da se branim, tako da sam mu verbalno uzvratila, te je on prešao na front gde je sigurno jači, fizički. Na veliku sreću nije mu pošlo za rukom da me izvuče iz busa.

Zahvaljujući kome? Zahvaljujući baki koja je stajala iza mene i koja je prekorila drtinu. Autobus je u tom času krenuo dalje, pošto se scena desila na stanici, dok je gmaz izlazio iz autobusa. Vozač kao da nije bio tu.

Najupečatljivije u celoj priči  je to što nigde u autobusu nije bilo kontrolora. Prethodnih dana u svakom vozilu gradskog prevoza bio je po jedan koji je od prve do poslednje stanice pristiglim putnicima proveravao karte…Znači počeli su to da rade i pre predviđenog datuma, jer je pre mesec dana menadžer Grada Beograda najavio da će od 15. jula u svakom vozilu biti po jedan kontrolor.

Pa gde su? Zar su se istopili na +50C, što je prosečna temperatura kotrljajućih konzervi? Ili su se stopili zanemeli u masi…

Ma sigurno su bili na sastanku da bi utvrdili radne zadatke: kontroliši karte, piši kazne, zovi komunalnu policiju ako putnik koji nema kartu neće da napusti vozilo. Suština posla je u broju prodatih karata.

A ljudi? Ma ko ih šiša.

 

Advertisements
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

One Response to Mariachi Ludilo

  1. Svasta covek danas moze da dozivi, manijaci su na svakom koraku i sve je vise istih. A opet vlasti ima samo gde i kad njima odgovara!
    Svaka cast Majdo moj na postu ❤

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s